QD

New blog

2007-05-30T10:40:00.000+04:30

Hi to everyone!
I made new "Californication" blog.
I'll give my best to keep it constantly updated. I guess i will do it during weekends....
Love you all...

Border roads organisation

2006-12-28T20:58:00.000+04:30

Shoul I tell that these pictures were taken in India? :)))

.

100% Serbian

2006-12-13T02:55:00.000+04:30

I'm back in Serbia!

Hand in glove

2006-12-01T22:58:00.000+04:30

I'm home, but I miss India and all beautiful people which I met there!
I miss you all!
I miss you mimi!

Moscow

2006-11-18T23:29:00.000+04:30

Ево драги моји када сам већ у Русији ред би било да се и обратим на ћерилици. ;)
Шта рећи о браћи Русима?! Ма не може им нико ништа. Јаки су ко земља.
Ево кратко објашњење слика:
1. Мима и ја на Црвеном тргу; Mima and me on Red square
2. Метро; Underground
3. Историјски музеј и део Кремља; History museum and part of Kremlin
4. Највећи православни храм у Русији, храм Христа Спаситеља; The biggest orthodox temple in Russia.
5. ГУМ (први тржни центар у Москви); GUM (first mol in Moscow)

News

2006-11-14T14:44:00.000+04:30

November 17th - leave India.
November 17th - 21st - in Moscow
November 21st - Belgrade and back home!

Bollywood story

2006-11-11T14:26:00.000+04:30

Hahahaha, incredible India. We were even acting as extras in Bollywood movie! Crazy, isn’t it? Here come some pictures from dressing room, from studio, from restaurant, and some more pictures of famous Bollywood stars, oh sorry, I mean heroes!!! We made some scenes in hospital, and I was, of course, a doctor. Movie name is … hmmm, I forgot, something like, “Darh ram ban dam”, which means absolutely nothing.

Buddhist temple

2006-11-11T14:21:00.000+04:30

Here how it looks like from inside and outside…

Back to Himalayas story

2006-11-11T14:12:00.000+04:30

I’m a little bit tired of India, and describing things on blog. But I’ll put some pictures anyway. You don’t need my comments. Now is time to come back home. And I’ll be in Serbia on November 21st. soon, very soon… I can’t wait!!! These pictures were taken somewhere on cold Himalayas…

Svadba

2006-10-25T12:29:00.000+04:30

O da, zamoalo da zaboravim da napisem koju recenicu i o ovome. Svasta se ima reci na ovu temu, ali cini mi se da sam malo lenj danas. Sve u svemu, svadba, vencanje, najvazniji momenat u zivotu svakog indijca, blio musko bilo zensko. Sve se oko toga vrti, i celo drustvo je zasnovano na tome. U svako slucaju eto mene na trecem danu vencanja (bili smo pozvani ne brinite nismo upali). Pomalo smor dan. U pocetku bese to u stilu slicnom nasem, trubaci i placanje muzike, ali posle dosla smor faza. Klopa, svestenik nesto prica i tako... Sve u svemu vredelo je videti indijsku svadbu na nivou... E koliko su se istrosili za sve to samo da mi je znati...

Random pictures

2006-10-18T10:32:00.000+04:30

Black house people, some went new come.
1. Dinner in restaurant Evergreen (my favorite).
2. Again dinner in Evergreen. It was good lemon grill chicken!
3. Black house people in Indian taxi (rickshaw). From left to right: Myriam (Canada), Mag (Japan/UK), me, Sergey, Lorena, Chanson (Canada) and Hardy.

BTW, now in Back house live 6 girls and me. Brothers I miss you, but I’m not complaining. :)

1. Mag and I, shopping time… (I hate this time, but sometimes you have good fun in India)
2. Dancing classes, Ewa (Poland) and I. I like Ewa so much, she is great girl. Hope that I’ll go to Poland sooner or later.
3. Huge party, lots of trainees. Try to find me…
4. Boat trip, me and more people who I adore.
5. Fashion! Hahahaha, Indian clothing. That is size for Jaana. I hope that it won’t get smaller after washing. :)
6. Rickshaw, taxi which we use every day. Of I’m so tired of bargain about price. :(

Thanks Mag for these pictures.

Indian animals

2006-10-18T10:20:00.000+04:30

Beautiful desert and animals from there. It seams like that it will be good dinner! Hahahaha, one of these bugs I found in my sleeve in the morning after spending night in desert. What can it mean?

And of course, what kind of India will it be without of cobra charmers. Real cobras, real music, show for everybody, enjoy...

Kite masters

2006-10-16T14:37:00.000+04:30

Here is one short story about my new skills which I gain here in India. How should I call this skill? Kite control skill. It can seam very easy when you look how others do it. But, believe me, it isn’t. To put kite into air took some time, in my case, it was at least one hour. My arm hurt me so much of pulling rope. But I had good instructor, one young boy, of course. And, in the end I succeeded. Twice! I was so happy. Once, when kite is in the air game can start. Game? Yes, game, with one simple rule. While your kite is in the air you have to cut other kite’s rope with your rope. Let’s say some kind of kite fight. And I had my fight! That means more pulling of rope, my arm hurt me even more - non experienced idiot, no technique. I had for “enemy” one young boy, but very experienced one. And we were fighting and fighting, for long time. I was trying to hold my kite in air at least. But in the end, believe you or not, I won!!! Crazy. Don’t ask how, I don’t know! I cut other kite’s rope. Hahahahah, incredible. So, on the picture you can see me with my two friends, my teacher (in the middle) and my “enemy” (left).

why and because

2006-10-16T12:12:00.000+04:30

Why are Indians vegetarians? If you ask them they will say they reasons like, you can’t take life from someone if you are not able to give new, or something like that. And that is ok, I like it. And someone asked me, have you lost some weight since you are in India? Yes, of course, 4 kg in 4 months. If I stay here more that one year, I’ll die! Ok, to make long story short, here is reason why I sometimes don’t feel like eating chicken or any other meat in restaurants. Here how they prepare it. Picture was taken somewhere in Jaipur, from far, from bus, but you will see my point…

Am I still alive? Yes, I am. I even survive Varanasi – hell city. Do you remember of story about Gang River? About bacteria, about corpses which are thrown in river, and so on… And what do you say then about this picture? Culture, tradition, stupidity, superstitions, purity?

Himalaya and pictures

2006-09-27T11:58:00.000+04:30

HIMALAJI

2006-09-26T11:34:00.000+04:30

Sve je počelo u petak naveče kada smo se Rus Sergey, Nemac cimer Hardy i ja hrabro otisnuli u novu avanturu. Sedošmo u bus i krenušmo za Delhi, prva stanica na našem putovanju. Tamo smo obavili par stvari, i rezervisali voznu kartu za nastavak avanture. Medjutim kako ćemo kasnije spoznati, dolazimo do zastrašujućeg saznanja da je voz preskup, prekomplikovan (presedanje i sl) i dugo traje, pa se odlučujemo za bolju varijantu, bus Deli - Manali. Hvala jedinom poštenom Indijcu kojeg sam do sada upoznao, koji nam je pomogao oko sredjivanja gore navedenih karata. I onda naravno trka, otkaži jednu kartu rezerviši drugu i kako to obicno biva uspevamo da sve odradimo u poslednji momenat. Malo sam im izigravao mamu i tatu, ali šta ćete mora i to neko.
Sedamo u bus sa kojim bi trebali da budemo u Manaliju u roku od nekih 12 sati. Mi stigošmo posle 19 ali šta ćes, to je sve zbog Indije. Konačno se dovukošmo u Manali, nadjosmo prenoćište za dve noći i saznašmo da će nam se na putovanju pridružiti sledeći dan i Brazilka Lorena. Dakle ja i troje mojih omiljenih ljudi u Indiji. Mala ali odabrana ekipa od četvoro neustrašivih stoji pred izazovom Manali - Leh. Neverovatnih 475 km puta po Himalajima je pred nama. Rezervisali smo džip i 19. 9. rano ujutro oko 6 sati krećemo u avanturu. Kiša počinje da pada baš to jutro. Pomalo uplašeni (bilo je jako strašno) i razočarani (možda se nećemo moći vratiti ako zatvore put zbog kiše) odlučujemo da ipak nastavimo putešestvije. Posle nekih 75 km, prva planina je iza nas ali i prvi problem pred nama. Ne znam da li znate ali na severu Indije je oblast zvana Kašmir. Dosta tamo ima tenzija i vojske zbog granice sa Kinom i Pakistanom. Stoga pasoš kontrola. Ništa posebno, radi tamo Jugoslovenski pasoš, da ne poveruješ, ali naš dragi Hardy zaboravio pasoš. Opa. Jedno rešenje, njega šaljemo nazad da nabavi kopiju, a mi nastavljamo do obližnjeg grada Keylong gde ćemo da prenoćimo i sačekamo Hardija. Ljudi moji samo da ste mogli videti nebo te noći! Dakle mlad mesec, jednom rečju nema ga. Planina, visina oko 3300 m, čist vazduh, nigde oblaka. Nebo ne puno već krcato zvezdama! Wow! To se treba videti. Toliko je zveza da nisam u mogućnosti da nadjem ni jedno sazveždje. Neverovatno... To nebo ostaje u mojoj memoriji za sva vremena.

I konacno 20 septembar, jutro. Moji dragi drugovi mi čestitaju rodjos, a čestitkama se i pridružuje Hardy koji nas je stigao istog dana oko 7 ujutro. Znam da su mnogi pokušali da mi pošalju SMS, ali nema mreže na Himalajima. Znam ja da vi mislite na mene. Neverovatan dan je pred nama. 350 km vožnje po Himalajima. Predeli, pejzaži, neverovatni, neponovljivi, nadahnjujući, nezaboravni. Da ne trošim reči jer nije lako opisati stavljam slike na blog čim pre. Jeste naporno je sedeti ceo dan u džipu i truckati se, ali je bilo vredno truda. Neverovatan dan i neverovtan rodjendanski poklon. Istog tog danasmo bili i na 5300 m nadmorske visine. Drugi najviši planinski prevoj na svetu. Wow! I da priznam, svi smo imali glavobolju. Nije zezanje. I ako pokušate da potrčite na toj visini evo šta će vam se desiti. Prvo, posle petog koraka ćete da prestanete sa tim glupostima. Mišići neće da rade. Potom malaksavost i slabost u nogama. Sledeća faza je neverovatna. Osećaj elekcriteta svuda po telu, kao da je na hiljade igala u tvom telu, odjednom je suviše vruće i sve počije da vas svrbi. Hahaha. Potom malo sednete, izduvate i nastavite putovanje ka Leh-u.

Konačno stižemo u Leh, kasno naveče oko 10. Nalazimo hotel i valjalo bi se odmoriti. Uh u Lehu je teško hodati uzbrdo. Crko sam. Tamo smo proveli dva dana, videli neke hramove pa neke i Budističke, uživali u neverovatnim pejzažima i radovali se životu. Bešu to kratka dva dana ali šta ćeš mora se nazad na posao. Rus Sergey moj brat odlazi nazad za Delhi avionom, a potom pali kući. Mnogo će mi nedostajati taj lik. Hardy odlučuje da provede još jednu nedelju na planini i ostaje u Lehu. On dao otkaz na vreme. Nazad se vraćamo Lorena i ja.

Najnaporniji trip je pred nama. Prelazimo svih 475 za samo jedan dan. Dakle 24 sata u džipu. Smrt, ali preživišmo. Sa nama u džipu su bili i Italijan, Izraelac, Kanadjanin i dvoje Indijaca koje smo sreli usput. Napokon smo nazad u Manaliju posle neverovatne vožnje. Uzgred budi rečeno, svašta se desilo i na putu nazad. Od smrzavanja u džipu, minus dosta, jer indijanski nemaju grejanje, pa srušeni mostovi, tako da smo morali kroz vodu, pa probušena guma, avantura jednom rečju. Na kraju mi napuštamo džip sa ostalim strancima u Vašistu, selo nedaleko od Manalija. Nalazimo jedan prosečan hotel, a nagrada za preživljeni napor i strah je pred nama. Mi smo na planini, noći su hladne, a pored hotela bazen na otvorenom sa vrućom izvorskom vodom. E to je bilo opuštanje. Tamo upoznašmo još par Izraelaca, i odmorišmo se u bzenu uz svirku i pevanje.

Ostatak je manje više predvidiv. Bus Manali - Delhi. Bus Delhi - Jaipur i eto mene nazad. Jedva cekam da stavim slike.... Možda sutra, možda prekosutra....

Himalaji i rodjendan

2006-09-25T20:13:00.000+04:30

Dragi moji svi, jako sam srecan. Prvo da kazem da sam ziv i zdrav i da sam se vratio sa Himalaja. Bilo je to ludo i nezaboravno. Zelim svakome od vas da nekada ode tamo ako ima priliku. Prelepo, uspomena za ceo zivot. Druga stvar koju bih da kazem jeste da se zahvaljujem svim divnim ljudima na cestitkama i rodjendanskim zeljama. Jeste da sam ih procitao danas, skoro 5 dana posle, ali mi i dalje puno znace. Sto se tice mog rodjendana, ovo je bio sigurno najbolji rodjendan. Bio sam u drustvu troje najboljih ljudi koje sam upoznao u Indiji. Jako mi je krivo sto nisu i ostali dragi mi ljudi bili sa mnom, ali to cemo nadoknaditi sledece godine. Inace ceo dan sam proveo manje vise u dzipu putujuci po Himalajima. Neverovatan dan. Slike stavljam cim nabavim. Inace za svoj 24 rodjendan sam bio na 5300 m nadmorske visine, drugi najvisi put na svetu... Sta covek moze da pozeli vise, mozda najvisi prevoj na svetu... Neka ja sam zadovoljan i sa ovim...
Odgovaravam svima na mail-ove uskoro, sutra radim pa imam ceo dan da cukam, hahahaha.
Ljubim vas sve, caoooo.....

I miss my friends from Serbia

2006-09-15T15:26:00.000+04:30

Next stop, Himalaya!!!

2006-09-15T13:58:00.000+04:30

I'm so excited!!!

Good old Black House

2006-09-15T11:31:00.000+04:30

This is great picture. I like this one sooo much! They are ex Black House people. Almost everybody left. Only 4 out of 10 people are still here. Tonight it will be 3. Some left, new come… Spirit of Black House is saved, is still all around.
I miss you beautiful people!!! See you somewhere, somehow, sometimes…

Varanasi = Hell on the Earth

2006-09-11T15:52:00.000+04:30

Pozdrav svima. Pre nego što počnem sa opisom moga puta u Varanasi, moram da upozorim sve mlađe od 16 godina i čitaoce sa srčanim problemima da ne čitaju nastavak taksta, jer isti može biti težak za varenje. Svejedno, bilo kako bilo, pročitali vi ovo upozorenje ili ne, znam da će svi procitati nastavak. Zapravo, verovatno ste sada još više zainteresovani da vidite o čemu ja to. Pa da krenemo od početka.

Petak popodne, odabrana ekipa i ja sedamo u voz i krećemo na put. Konačno posle nekih 19-ak sati provedenih u vozu eto nas u subotu ujutro u Varanasiju. Kiša pada ko iz kabla. Neko me pitao ima li poplava. Hmmmm, obratiti pažnju na sliku. Ali ništa strašno. Ubrzo "posle kiše dođe duga" što bi rekao neki narodnjak. Popodne, pošto smo se smestili u hotel, malo odmorili i puno jeli, bili smo spremni za obilazak. U međuvremenu sva voda se povukla, gde nemam pojima...

Prvo mesto koje treba obići i mesto zbog kojega smo i došli je jedno od najsvetijih ako ne i najsvetije mesto u Indiji. Ako mene pitate, PAKAO. E to vam je mesto gde Indici pokušavaju da raskrste sa svojim karmama, reinkarnacijama i da nađu put u Nirvanu. Da bi se to postiglo, treba uraditi sledeće. Po smrti osobe porodica ima nekih 24 casa da organizuje sve. Mnogi se dovoze avionima, vozovima i kako stignu i kako se može. Potom sledi ceo niz običaja. Žene ostaju kuci a muškarci dolaze na lice mesta. Najstariji muškarac brije bradu i glavu. Potom se pokojnik nosi do reke da se okupa u svetom Gangu. E samo par reči o navedenoj reci. Sem što je sveta i ogromna, ista ta reka ima i preko milion i po bakterija po 100 ml vode. Da bi se mogao kupati u istoj, dozvoljeno je 500. Interesantno. Upeli smo da vidimo Indijcekoji se kupaju, peru usta i zube u tih, nešto malo više od 100 ml vode... Nego da se vratimo na običaje. Potom se pravi lomača. Drva se mogu kupiti svuda okolo, a lomaču prave takozvani "nedodirljivi", najniži sloj u Indiji. Potom se donosi telo pokojnika, stavlja na lomaču i pokriva sa još drva. Potom se sipaju neke supstance da ceo proces ne bi odvratno smrdeo. E a ja ti stojim na nekih 3 metra od svega toga i posmatram. Potom upale vatru. E oni tamo imaju neki večiti plamen koji gori vec ne znam ti koliko 1000 godina, mada čisto sumnjam, ali dobro sad. E pošto zapale lomaču, treba obaviti još par stvari. Čin koji nisam video, ko zna zašto je to dobro, treba pokojniku razbiti lobanju sa bambusovim štapom kako bi duša mogla da napusti telo. Potom, uzmu neki ćup, koji se opet može kupiti u blizini, napune ga vodom, okrenu se leđima pokojniku i bace ga preko, čini mi se desnog ramena. Kada se ćup razbije, ne okreću se, i u tom momentu su raskrstili sa dušom pokojnika. Ako se okrenu duša će ih možda pratiti, te tako neće naći put u Nirvanu. I svemu tome još nije kraj. Kada se proces spaljivanja završi posle nekih 3, 4 sata, uzima se pepeo u neku vrste urine i baca u reku. E međutim ne i samo to. Sve one ostatke koji nisu izgorili, kosti, grudi i sl i sve to zajedno bacaju u reku. Tako da je reka praktično puna leševa. Eto otkud one bakterije.

E sada malo pojašnjenja. 6 vrsa ljudi se ne spaljuje. Prvo su deca mlađa od 10 godina jer su ona nevina i neiskvarena, te njihova karma nije ukaljana. Druge su trudnice, ponovo zbog bebe i bebine duše. Treći su bolesni od lepre, ne bi valjalo za ljude koji spaljuju. Četvrti su ljudi koji su umreli od ujeda zmije. Njihova krv i duša su zatrovani, tako da opet ne valja se. Peti su sveštenici jer su oni čisti. Nemaju greha, nisu se ženeli nisu imali seksualne odnose i sl... I šesta stvar su životinje, jer su sve životinje božija bića, itd... E sada, a šta rade sa istima. E pa njih ne spaljuju već vezuju za kamenje i direktno bacaju u reku. Ponekad kada ne zavežu dobro, leševi isplivaju na površinu i slobodno plutaju rekom. Dakle bolje bolesnog od lepre baciti u reku... Imali smo i izuzetnu "sreću", kako naš vodič reče, da vidimo kako beživotno telo bebe bacaju u reku. Mnogo sam razmišljao da li da stavim i tu sliku, mada na kraju odlučih da ne stavim.

E sada da vama ja i objasnim šta je takođe u pozadini svega ovoga. Biznis! Evo par činjenica, pa sami prosudite. Vodite računa da je 1 rupi= 1,5 din. Za spaljivanje prosečnog čoveka potrebno je nekih 200 kg drveta. E jedna kila drveta i to najjeftinijeg je 150 rupia. Takode može se naći kvalitetnije za 1500 do 2000 rupija po kili. Potom trebaju da kupe sve one supstance koje pomažu gorenju, i redukciji mirisa. Pa onda onaj ćup koji košta 200 rupija, a za čiju proizvodnju ne treba više od 10 rupija. I ko zna šta još. E sada sve to pomnožite sa 200 ili 300 spaljivanja dnevno, pa vi vidite. Kao što pretpostavljate "nedodirljivi" nemaju velike plate, ako ih uopšte i imaju. Ah, da + sav nakit koji se nađe po spaljivanj ide "gazdi", čoveku koji vodi "biznis" zasnovan na tuđoj nesreći i sujeverju...

Posle toga bilo je dovoljno avantura za jedan dan, večera, i spavanje sutra je novi dan...

Slike:

1. Poplava

2. Uske ulice Varanasija (lavirint)

3. Pogled na Gang

4. Mesto spaljivanja uslikano iz čamca

5. 6. Ekipa

7. Opet Gang i "Jahta klub"

Greece party

2006-09-06T11:42:00.000+04:30

Nekada davno, davno, davno, negde daleko, daleko, daleko, živela dva idiota. Istini za volju to i nije bilo tako davno, beše to pre par nedelja. Ali i dalje važi da je bilo negde daleko. To beše u prelepoj zemlji Indiji, koja je toliko velika da u nju može stati ne samo više od milijardu ljudi, već i slonovi, tigrovi, krokodili, egzotične price, i na kraju ostane dovoljno mesta za Himalaje, pustinje, šume i ravnice. E naša dva draga idiota se nađoše jedno veče na jednoj od mnogobrojnih žurki koje su redovno posećivali. Ovaj put je bila reč o grčkoj žurci. Dava idiota utrošiše dosta napora i vremena da se pripreme za žurku, i kao što se da primetiti u nastavku, njihov trud je urodio plodom.

Ideja te večeri je bila predstaviti se pod lažnim imenom kako bi mogli da se ušunjaju na žurku i uživaju u dobrom provodu. Prvi se predstavio kao Ahil, dok je drugi izjavio da je njegovo ime Posejdon. I verovali ili ne upalilo im je iz prve. Tamo su upoznali puno dragih ljudi, sa kojima su, uzgred budi rečeno, i dan danas u dobrim odnosima i kontaktu.

Ali ne lezi ti vraže, Herkul koji je živeo u komšliku je bio jako isfrustriran svom tom galamom jer nije mogao oka da sklopi celu noć. I tako u jednom trenutku od popizdi i odluči da nabaci odoru na sebe i dođe lično na žurku i započne kavgu. I tako i bi, a prvi koji su mu se našli na putu behu baš ona naša dva omiljena. Sva sreća da je baš u to vreme naišao i Dionis, koji je svojim vinom, grožđem i smislom za dobar provod uspeo da smiri strasti i vrati sve prisutne na žurci pravim vrednostima - dobrom provodu...

Žurka se nastavila uobičajnim tokom, a Herkul se ne seća ostatka večeri. Sutra je imao glavobolju pa je morao da uzme dan odsustva sa posla. A naša dva glavna junaka, pa i oni su otišli kući, ali kasnije...

Incredible India

2006-09-05T17:54:00.000+04:30

WHO is "she", or better to ask, WHAT is "she"?

Capitalism comes trough BIG door!

Welcome to the Zoo!
Please DO NOT feed animals!

Ponovo radi bioskop

2006-09-05T15:33:00.000+04:30

Evo ukratko jucerasnji dan. Prva polovina dana, ili bolje receno prvih 7/8 dana je bilo standardno, probudim se, jedem tost sa margarinom, spremim se za posao, odem na posao, ubijam se na poslu (hahahaha, ovo je laz), i zavrsim sa poslom. E ono sto razlikuje jucerasnji dan od ostalih je da smo posle posla otisli u bioskop da gledamo neki indijski film. I tako otislo nas par "turista". Bioskop je najstrasniji kiceraj, indijski stil nema sta. Prvo udjes u predvorije bioskopa. Ogroma sala sa tepihom, koji uzgred budi receno pomalo smrdi, sa sankovima, stolovima, dzinoskim lusterima, ogledalima, fasadom i svim ostali... Pomalo podseca na ruske opere, barem mislim da je tako jer nikada nisam bio u istoj. Nego da se vratimo, udjemo mi u bioskop, veloko platno, k'o u areni u NS ili mozda vece, velik bioskop, nema sta. Stolice su pokretne tako da se mozes zavaliti. E sada o filmu. Bese to glupa indijska komedija, kao i svaka druga komedija. I naravno film je na indijskom i naravno nema prevoda. Mada nije tesko skontati radnju filma, posto je vise nego prozirna i predvidiva. Standardno losa prica. Ali sve u svemu bio sam pozitivno iznenadjen kvalitetom slike i zvuka. Stvarno na zavidnom nivou. Ovi nasi idioti ne znaju da naprave dobar zvuk, i to ti je. Samo upropaste film... Trebali bi smo da ucimo na iskustvu drugih, ali to cemo ostaviti za Emira Kusturicu i ostale... I posto film kao svaki drugi traje bar 3 sata, razlog vise da se napravi pauza u sred filma od par minuta. Zasto razlo vise, koji je prvi razlog? Ljudi koji su se smorili mogu da iskoriste priliku da pobegnu kuci. Moj dragi Rus nije ni docekao pauzu. Ode covek kuci ranije, posle svega pola sata. Kaze, valjda ce biti dobar film na TV-u. I tako, ja sam bio hrabar i izdrzao sam do kraja. Nista posebno, ali svakako novo iskustvo. E da, i kultura u bioskopu je posve drugacija nego kod nas, ili mozda bolje reci nekultura. Mnogi od njih pricaju, koriste telefone, bebe placu (ali savesni roditelji ne napustaju salu, vec deca placu ceo film) i sl. Ah da, inace u Indiji glumce zovu herojima. Zamislite to. Sta ce jadni kada nemaju velike ratove kao mi i heroje poput ... bolje da ne nabrajam, necemo sada o politici. Nego, kada se neki od tih heroja pojavi po prvi put u filmu, odusevljene je za neverovati. Aplauzi, skandiranje, zvizdanje, sve... a heroji im ruzniiiiiiiiiii. Ali sta ces.
Eto toliko od mene danas.

p.s.
Nabavio sam gomilu dobrih fotki koje hocu da stavim na blog, ali nemam prokleti CD ROM na poslu. Bice, sutra! (tako kazu u Indiji, kad god da pitas za uslugu odgovor je uvek: "Tomorrow morning!". Ili ti bukvalno prevedeno "Malo sutra!". Eto postao sam indijac vise nego sto sam islio...) :)

The winner is....

2006-08-24T17:36:00.000+04:30

OK, all of you got chance to guess, and some of you really tried. Thanks for trying! So, now is time to let you all know who the winner is!
And the winner isssssss. ……. Alex from Italy!
She guessed and she got a beer (I think that she drunk that beer already. Did you Alex?)! Yes, my dear friends, Dark Angel is only 24 years old. Can you believe it?! I’m shocked as much as you are.
But that’s not all… Here’s some news about Dark Angel. Actually, he was kicked out from a job, so we don’t have our living joke any more… :(

Quiz!

2006-08-17T13:04:00.000+04:30

Hi, everybody! Today we have something special on this blog. That’s quiz! And question is: What do you think, how old is Dark Angel?
If you read this blog, you will know who Dark Angel is…
So, for correct answer first price is a beer!!! :)

:-)

2006-08-14T11:28:00.000+04:30

Evo hteo pih da podelim još tri fotografije sa svima vama. Čisto još jednom da ukažem na dobro raspoloženje i atmosferu u našoj koktel zajednici.

Lorena (Brazil) i ja. Njena tetovaža je prava, a moja, pogodite nije teško. Naravno, luda žurka i dobar provod. Ne obraćajte pažnju na 4 s i neke brojeve telefona koje sam pokupio... :) Jesam li jako omršavio???
Dodatak: A tek što mala peva savršeni Srpski. Ubija pesmu Van Gogh - Neko te ima noćas. :-)

A ove likove mislim da već i sami možete prepoznati. Pojavljuju se na više slika. Mi smo izigravali, neke makroe, a ostali, hmmmm. :) Mislim da mi glava nije velika na ovoj slici...

I poslednja ali ne i manje važna slika, Jaana (Finland) i ja. Luda je Jaana, stari metalac, a i voli pivo šta se da primetiti. Moje pivo je sigurno negde u blizini. Ona kaže "Zdravoooooo, svima u Srbiji!!!" :)

Ukleti grad - Banghar

2006-08-14T10:53:00.000+04:30

Beše ovo par vikenda ago, ali šta ćeš, nije uvek lako doći do fotki. Pa da vidimo šta sam ostao dužan. Vreme je da izravnamo račune. Dakle, destinacija Banghar, napušteni - ukleti grad u sred nedođije. Pa šta ćemo mi tamo. Ah, glupi turisti. I stavrno se ponašasmo u skladu sa tim. Kao što se da primetiti na prvoj slici, morali smo mi da popnemo svoje bele guzice (izvinjavam se dvojici crnaca i par braun ljudi na ovomj izjavi) na autobus, ne bi li dobili najbolje za svoje dolare i eure. I tako popešmo se mi gore na bus i avantura je mogla da počne. Brm, brm i eto nas na putu ka finalnoj destinaciji, putu u jednom pravcu, putu u ukleti grad!!! Uvek je bilo zanimljivo kada bus naiđe na grane. Zalegaj i nadaj se da će onaj ispred tebe pokupiti svo trnje sa grana. :) I tako posle duže vođnje konačno stigošmo. Prelepi pejzaži neverovatne Indije su sada već iza nas, a mi smo pred kapijom Banghar-a. Da, da, uklet grad, malo sutra. Nasli oni mene da plase. Naidjosmo tamo na gomilu turista i još veći broj Indijaca. Prelepo mesto za jednodevni izlet. Kazem jednodnevni jer je navodno zabranjeno ostati u gradu posle sumraka. Niko se ziv nije vratio posle provedene noći. Malo sutra... ;)

Nego sve u svemu, prelepo mesto, obratite pažnju na sledećih par slika u nizu:

Oh, prelepog li pogleda, oh prelepe li panorame... To je pogled sa najviše tacke tvrđave koju nađosmo tamo. Pogled seže miljama u daljinu. Pomalo tvrđava podseća, moram to reći, na Helms Deep. U pozadini tvrđave su planine a ispred tvrđave se pruža pregled na ravnicu. Bitka može da počne. Ali sa kim? Sa Indijcima? Neeeee. Oni su na kupanju kako sto možete videti. Ali neverovatno koliko su im uvek interesantni turisti, iako sam više nego siguran da imaju kontak sa strancima svaki dan. Moraju oni da bulje, da budu ponekad i napadni i naravno nezaobilazno pitanje "Which country?" Najbolji odgovor koji možeš dati je naravno Srbija. To je kraj konverzacije. Ova reč ih ubije u pojam. Pojima nemaju šta je to i jednostavno ne znaju šta dalje da kažu. Hahaha. Ako odgovoriš, na primer, Germany, e sledeća nezaobilazna rečenica je naravno "Aaaa, Germany, nice country!". Malo pronicljiviji Indijci bi mozda i mogli da prokomentarišu za Srbiju, nešto u smislu: "Is it snowing there all the time?" Ha. Misunderstood! Ne dragi moji, nije to Sibirija (Sibir), ne, ne, greska... Nećete verovati koliko mi se to puta dogodilo... :)

Eto pozdrav iz ukletog grada iz kojeg smo pobegli na vreme pa sam, kao što vidite, u mogućnosti da vam pisem o tome. I majmuni kažu "Ćaooooooo!".

Neverovatan vikend 2

2006-08-14T10:30:00.000+04:30

Evo da se nadovežem na nedavno započetu priču o mladom, izgubljenom, željnom znanja Kudeu i njegovom susretu sa princom. Prošla priča može da se čita ali ne može da se gleda. Zato sam ja tu da to ispravimo. Pa evo da stavimo koju sluku. Evo pogledajte ove predivne ljude iz svih krajeva sveta kako su se nabili oko princa ne bi li bili na slici sa dotičnim. Prelepo. Ovde vidimo dosta Kineza, Tajlađana, Turaka, Kanađana, Nemaca, Bangladešanaca (ako se tako kaže) i naravno Srbendu. Eto nas oko princa i svi se smesimo i škiljimo jer sunce ubi. E onaj lik u pozadini sa najmanjom glavom, e to vam je princ dragi moji. Da, da, znam, ništa posebno. Ali princ, pa ti vidi. Ubrzo mi shvatišmo da princ ne može bez savetnika pa se dobrovoljno prijavišmo za to upražnjeno mesto. Možda bi trebao da dam otkaz na poslu i da se bacim na novo radno mesto. Rezultate pregovora možete videti na drugoj i nažalost poslednjoj slici. Da jeste, to je ona slika gore desno. Ne znam šta se dešava sa ovim blogom, ne mogu da stvim sliku tamo gde bih ja hteo, gde moja dizajnerska intuicija kaze da je najbolje. Ne moze. Nabio ga gore desno i ni makac. Ok, ovo nije povezano za prvobitnu priču, al ajd sad...

Neverovatan vikend

2006-08-07T12:25:00.000+04:30

Prodje još jedan od vikenda u nizu. Krajem nedelje nisam znao kako bih mogao da iskoristim isti. Nije mi se dalo ići na duga putovanja, pa odlučih da ostanem "kući", da se odmorim, eventualno odem na bazen, i mozda da odigram koju partiju basketa... Ali neeeee.... Ne, to se nije desilo. Igrom neverovatnih okolnosti ukazala mi se prilika da vikend provedem kao gost jednog od 15-ak indiskih princeva!!! Da ljudi pravi princ. Naravno izgleda kao svaki drugi čovek, ali titula je titula. Pogodićete da tamo nisam išao sam. Pridružio sam se grupi od oko 10-ak ljudi i krenuo u novu avanturu. Posle dužeg putovanja (ipak poduže putovanje) konačno u subotu naveče stigošmo na destinaciju. Beše to neki rezervat u sred pustinje. I to vrlo fensi, za one sa dubokim džepom. Cena prenoćišta je laganih 200 i nešto us $. Naravno, mi kao gosti njegovog visočanstva nismo platili ništa. Odlične sobe, ogroma kupatila sa đakuzijima, bazeni, odlična klopa (konačno) i sl.
Čudno je biti u društvu princa, šta reći, šta pipati... Ali uvek se nađe tema. Neverovatno, samo par dana pre toga sam pričao sa ljudima iz pustinje, siromašnim i bez mogućnosti za boljim životom, a danas... sa princom. Hmmm... Neuporedivo....
I tako, princ zna za Srbiju, zapravo za Serbia and Montenegro... Bio čovek tamo. Šta će jadan, kad mu dosadno on putuje. Dobro je biti princ. Mislim da bi se mogao vrlo lako navići na služavnike, raskoš, prohteve, blejanje i sl. Ali ponekad je to apsurdno. Stvarno ne želim da dok igram stoni tenis imam služavnike oko mene koji su tu da mi dohvaćaju loptice. Bezveze. Ali dobro.
Šta smo radili tamo? Naravno družili se, pričali ali i jahali konje, kupali se, igrali "vaterpolo" sa princem i nekim njegovim likovima, jeli ko nikad u životu, pili dobra pića, posetili dvorac (tvrđavu) i sl. Na nivou.
Jedna stvar koju nisam shvatio je njegov otac. Zapravo trebali smo da upoznamo njegovog oca, maharadžu, i da imamo ručak sa njim. Ali to se nikad nije desilo. Bilo mi glupo da pitam što, pa će to ostati večita misterija...
Kao sto vidite nema slika. Zapravo ima, ali ne na mom kompu. Kada ih nabavim stavljam ih na sajt da vidite kako indiski princ izgleda (kao bolje odeven svakodnevni Indijac :)) . Do tada pozdrav iz INCREDIBLE INDIA!

Zurke, provod, zezanje

2006-08-03T16:33:00.000+04:30

Standardna slika, ovo ste videli sigurno krsa puta u zivotu. Momci imaju dobar provod... Jos jedna od mnogobrojnih zurki u nasoj gajbi zvanoj Black House!!!
Ali ne zavrsi se svaka zurka slavno... :) U sredini, uspavana lepotica, Alex iz Italije. Oko nje duzni patuljci Itri (Turky), Kasia (Poland), Jaana (Finland) i ja. Nije namestaljka...
Hehehe, ovo je dobra slika. Ovaj budjavi desno je Tarun. On nam dodje nsto kao gazda, mada ga mi vise koristimo za sprdjun. Inace svi ga zovu Dark Angel. Priznacete da mu pasuje ime. A ova gromada desno je lik iz Turske zvani Itri. Dobar je Itri...
Ova tri idiota predstavljaju isecak sa jedne od zurki. Bese to boys party. Sa leva na desno mozete videti Sergey (Russia), ja (Srbija) i Hardy (Germany).

Pustinjak

2006-08-03T16:26:00.000+04:30

Siromah sam, pa sta

2006-07-10T14:05:00.000+04:30

Pozdrav svima... Danas sam odlučio da vam opišem nešto posebno. Ovo nećete videti na razglednicama, ali ni u turističkim emisijama o Indiji. Možda u nekim naučno-sociološkim dokumentarcima.... Tema je naravno siromaštvo u Indiji. Prvo par činjenica. Oko 40% stanovništva u Indiji zaradjuje manje od 1 dolara dnevno što je zvanično utvrdjena granica siromaštva. To je više od 400 miliona duša. Sledećih 40% stanovništva zarađuje manje od 2 dolara dnevno, što je još 400 miliona duša. Isti ti ljudi žive na ulicama, malo srecniji žive u šatorima ili straćarama. Mnogi od njih poseduju samo biciklo sa kojim zarađuju za zivot prevozeći ljude, robu i sl... Evo par sličica:

Evo primera kuća. Ovi 'srećnici' barem imaju krov nad glavom. Jednom prilikom jedan taksista u Mombaju je rekao: 'Tužan sam jer moram da radim svaki dan da bih preživeo, bilo po suncu bilo po kiši. Kada mi je teško ja odem i vidim kako drugi ljudi, daleko siromašniji žive, pa mi bude lakše. Uvek je lakše gledati dole (siromašnije) nego gore (bogatije), jer kada gledaš suviše visoko, to nije dobro za kičmu!' Mesto na koje malopre pomenuti taksista ode je mesto sa sledeće slike.

Ovo je jedno posebno mesto u Mombaju. Ovo je jedna od najvećih perionica rublja na svetu. Ovde istovremeno preko 500 ljudi pere veš danonoćno. Naravno da peru ručno. Posao je težak, dugo radno vreme, a plate male. Ali plata je plata. Možete zamisliti kako je po ceo dan prati veš po suncu...

A kako ti ljudi putuju na posao, eto je nova priča. Mi imamo gradske autobuse, a oni imaju gradske vozove. Recimo metro koji nije pod zemljom i koji je nista drugo do običan voz, preuređen, sa dosta mesta za stajanje (naravno, jer su gužve nepodnošljive). A u stanici uvek isti prizor, ljudi koji se tuku i guraju za mesto. Ponekad jednostavno vise na vozovima...

Jedano od 'popularnijih' zanimanja je naravno i prostitucija. Nismo imali srca da slikamo made devojčice (oko 16 god) koje se bave tim poslom, pa smo samo uslikali znak sa imenom ulice gde se nalazi najveći broj prostitutki. 'Marg' znači ulica, a 'Falkland' možete slobodno prevesti kao 'fuckland'. Sida hara na svakom koraku, ali ljudi i dalje koriste usluge sa ulice jer su slabo obrazovani i vođeni instiktom a ne mozgom. Zbog njihove kulture i običaja prosečnom mladiću nije lako da ima odnose pre braka pa je ovo jedino 'rešenje'.

I za kraj slika jednog od mogobrojnih dečaka i devojčica koji prose po vozovima i železničkim stanicama.

Mahatma Ghandi

2006-07-05T10:29:00.000+04:30

Nezaobilazna tema i ličnost u Indiji. Naravno to je Ghandi! Veliki vođa i borac za nezavisnost Indije! Tako svratismo u Ghandi-jevu kuću i naučišmo ponešto novo o ovom velikom čoveku.

1. Gandijeva statua negde u Mombaju. Mada ovakve i slične statue se mogu naći u svakom većem gradu! I ne samo to, na svakoj nočanici se nalazi njegov lik. Tako da se valja zagledati u brojeve kada ti prodavci vraćaju kusur.
2. E, ovo je već u Gandijevoj kući. Interesantna slika u prirodnoj veličini pa odlučišmo da se uslikamo pored velikog vođe....

I za kraj kratke priče o Gandiju možete videti prostoriju u kojoj je gore pomenuti živio, radio, spavao, i ko zna sta jos. Interesanto je da se tu nalazi par čekrta (ili kako se već zove ta drvena stvar sa dva točka jednim većim i jednim manjim). Ako se ikada zapitate šta onaj krug predstavlja na indiskoj zastavi znajte da je to bas taj čekrt (ili točak, ako hoćete)!

Interesantna Džamija

2006-07-05T10:22:00.000+04:30

E ovo je stvarno jedna interesantna džamija. Ako se malo bolje zagledate u drugu sliku možete videti džamiju iza nas trojice koja se nalazi na ostrvu u moru. Takođe mođete videti mali put koji vodi do pomenute džamije. Put je više neko stresan, gomila prosjaka, invalida, osakaćenih i siromašnih... Zanimljivo mesto, nema šta!

Mumbaj (Bombaj)

2006-07-05T09:57:00.000+04:30

Druga stanica Mumbaj!

Prvo par slicica gradjevina u Mumbaju:

Kao što se da primetiti sa slika Mombaj nije kao ostali indiski gradovi. Dosta je čistiji, bar turistički deo grada i ima dosta evropskih gradjevina, naravno ponajviše u portugalskom stilu. Eto tu mi kao nesto setamo i obilazimo...

Ovo je Mombaj u predvečerje. Pogled sa Visećih bašta (gradskog rezervoara vode) na predivnu plažu. (mada iskreno ja više volim Motel i Štrand) A na drugoj slici je malopre spomenuta plaža!

I evo jedne glupave slike za kraj. Ja i drug Robi pored kuće Čizme iz neke od mnogobrojnih bajki (čini mi se da se bajka zove Mama guska ili tako nesto)

Goa

2006-07-05T09:26:00.000+04:30

Pa da krenemo redom:
Prva stanica GOA!

Na prvoj slici možete videti divnu plažu koja se nalazi u Goi. Zapravo Goa je ime provincije (npr. kao Vojvodina), a imena grada se ne sećam.

Na drugoj slici možete da vidite tri odvratna lika. Zapravo ta tri lika rade u istoj firmi te moraju da gledaju jedni druge svaki dan. Pa da vas upoznam. Prvi s leva je Lamin (ili kako ga mi zovemo Limun). On je iz Nemačke i mnogo je smešan lik. Spor, zbunjen, i pantalone mu uvek vise na pola bulje. Kuler, jednom recju. A ovaj drugi lik u sredini je Italijan Roberto ili ti Robi. Sjajan lik. Mudar ali i lud kao svaki drugi Italijan. Ovog trećeg necu ni da spominjem, jer za njega nemam reči... :-) I da ne zaboravim, iza nas možete da vidite podivljalo more i ogromne talase....

Pozdrav sa puta

2006-06-28T20:45:00.000+04:30

Pozdrav svima. Evo odvojih koji minut pa da se javim. U svakom slucaju ovaj put nema slika, ali bice ih pregrst za nekih nedelju dana. Inace, posle dugotrajnog i mukotrpnog puta od nekih 32 sata, a mozda i vise, konacno sam stigao u Gou. Iz voza su se mogli videti prelepi krajolici Indije. I tako stigosmo mi u Gou, ali sidjosmo na pogresnoj stanici. Nista strasno, smo avantura vise i 100 dindzi u dzepu manje. Smestaj super, klopa dobra ali naravno prezacinjena, kako to obicno biva u Indiji. I naravno da ne zaboravim prelepe plaze! Divno i vredno putovanja. Dakle, overio sam Indiski okean. Posle tri dana, uglavnom oblacna i povremeno kisovita napustismo Gou.
Trenutno se javljam iz Bombaja. Jos uvek sam ziv. Bombaj.... pa svakako prelip grad, a o njemu vise ce te saznati sa slika, pre ili kasnije.
Jedna od zanimljivijih dozivljaja u Bombaju, pored svakodnevnog cenkanja, izbegavanja prosjaka i bezenja od ulicnih prodavaca koji jednostavno prodaju sve zivo, uspeo sam i da sretnem jednog lika iz Backog Monostora! Cini mi se da mu je ime Zoran! Eto, covek glumac u Bolivudskim filmovima i svidja mu se. Kaze da ce ostati mozda i da zivi u Indiji.
Toliko ovom prilikom iz internet kafea skromnih mogucnosti!

Sledeca stanica Goa!

2006-06-22T20:36:00.000+04:30

I poslednje obavestenje posto necu neko vreme odrzavati ovu stranicu. Sutra u petak ranom zorom krecem put juga Indije. Uzeo sam bar 6 slobodnih dana + vikendi znaci nekih 10 dana za zezanje. Idem u provinciju Goa ne bi li video predivne plaze i malo tripovao da sam na Havajima ili negde slicno. Samo da kisa ne zezne stvari. Tamo bi trebao da se zadrzim tri dana ne bi li se odmorio od puta, jer ce mi do tamo trebati dva dana vozom. I sav taj put za 1000 dindzi. Uzeli smo spavaca kola, ja i jos par ljudi. Posle Goe palim za Bombaj ili ako hocete Mombaj. Tamo cu da provedem bar jedan dan, a posle, ko zna. Vreme ce pokazati. Odoh da pakujem stvari....

A sada slike...

2006-06-22T17:49:00.002+04:30

1. Ovo prvo je tipican hram u Indiji. Ovakih i slicnih ima koliko ti dusa zeli. Malo previse stepenica za moj ukus, ali sta ces.

2. Dobro ovo ima i kod nas, ali za mog cimera (ne Ilibasica) je to vise nego dozivljaj. Da ne kazem koliko se covek odusevio kada je video kada ljudi koriste svece kada nema struje. E jadni napaceniNemacki narod, nista oni ne znaju.

3. No comment. Majmunska posla

4. E sa ovakim ljudima ja treba da zivim svaki dan. Prelepa slika morate priznati.

5. E evo ga konacno krupan plan. To su ti pustolovi, ja i jos cetri devojke. Cak su mi prilazili neki likovi da se rukuju sa mnom, verovatno vodjeni pogresnom mislju da su mi to zene. A kada smo vec kod zena interesantn je i to da u svakom ristoranu u koji bi seli prvo sam ja dobijao meni, pa tek onda devojke, ako bi ga i uopste dobile. Sta zene znaju - nesto u tom smislu.

2006-06-22T16:59:00.000+04:30

A sada su na redu slike. Pa da probamo kako to izgleda. Evo jedne za pocetak.

2006-06-22T16:56:00.000+04:30

Zdravo svima. Ovo je moj prvi pokusaj da koristim ovo cuda interneta. Ako uspem bice to super jer cete onda moci da uzivate u slikama iz predivne Indije, te vas necu smarati sa ogromnim atacmentima. :-)